Podzemni kontejneri i opštinska đubrad

  1. Odluku o određivanju lokacija doneli su članovi veća koji su već dve godine u ostavci
  2. Lokacija za kontejnere nikada nije bila precizno određena, već jke ostavljena na slobodnu procenu izvođačima radova
  3. Predstavnici JKP Mediana su se složili da nemaju problem sa promenom lokacije
  4. Peticija stanara koja je upućena istog dana po prvobitnom pokušaju postavljanja kontejnera nije uzeta u razmatranje
  5. Predsednik opštine obećao sastanak sa stanarima koji se nikada nije desio
  6. Stanari nisu imali ništa protiv samih podzemnih kontejnera, već isključivo protiv lokacije, koja je neprimerena.
  7. Kontejneri su postavljeni na nekoliko metara od dečijih mobilijara i u suprotnosti su sa Pravilnikom Ministarstva privrede o bezbednosti dečijih igrališta
  8. Tokom postavljanja dežurale patrole policije da brane kontejnere
  9. Postavljena su samo dva podzemna kontejnera za četiri zgrade, što će sigurno proizvesti stvaranje mini deponija pored prozora stanara
  10. Samo iznošenje otpada iz podzemnih kontejnera potencijalno može napraviti štetu stanarima zbog parkinga koji je u neposrednoj blizini.

Građani protiv bahatih opštinara

Naizled rutinsko postavljanje podzemnih kontejnera za činovnike niške opštine Pantelej polako postaje noćna mora. Nakon što su izvođači radova sprečeni od strane stanara u četvrtak 19-og decembra, vlast odlučuje da narednog dana pošalje kompletnu postavu komunalnih inspektora iz opštine, načelnika uprave gradske opštine i još nekolicine opštinskih činovnika sa patrolom komunalne milicije, valjda da ih “zaštiti“ od okupljenih građana, mahom sačinjenih od penzionera. Nakon što prvobitan pokušaj zastrašivanja okupljenih građana nije uspeo, pojavljuje se patrola policije. Na početku rezervisani, bez ikakvih instrukcija da preduzmu radnje, da bi nakon sat vremena legitimisali okupljene građane. Upečatljiva slika opštinskih činovnika dominirala je prostorom. Naime, pre bilo kakvog obraćanja okupljenim građanima stalno su obavljali telefonske razgovore, što neodoljivo podseća na dobijanje instrukcija za postupanje.  U stanju besa, šefica komunalne inspekcije počinje da preti građanima podnošenjem prekršajnih i krivičnih prijava. Usledila je još jedna runda razgovora i dobijanje instrukcija, da bi otišli uz najavu da će policija vršiti hapšenja u ponedeljak ako građani ponovo blokiraju radove

Građani imaju jednostavne zahteve. Ne žele postavljanje kontejnera na površini  koja je predviđena za dečije igralište, ne žele da ono malo međublokovske zelene površine bude pretvoreno u mini deponije koje se u Nišu redovno stvaraju pored kontejnera. Žele postavljanje kontejnera, ali na već utvrđenim lokacijama koje koriste već 40 godina. Opravdano besni zašto ih niko u procesu donošenja odluka nije udostojio  razgovora niti pitao, organizovali su se međusobno i predali peticiju sa zahtevom da se promeni lokacija.

Argumentacija opštinara nije odmakla od sedamnaestovekovne definicije reči “vlast“ koja je označavala latinsku reč „potestas“, koja je obuhvatla i vladavinu i sposobnost da se nametne volja. Jer kako drugačije objasniti da mrtvi ozbiljni negiraju pravo stanara da se bune zbog zagađivanja međublokovskog prostora. Pored negiranja prava stanarima da direktno odlučuju o stvarima od posebnog interesa za njihove živote, postavljaju sebe po uzoru na domaće vlastodržce, kao mesije i reformatore koji nepismenim seljanima unose inovacije u život. I dalje izaziva podmseh opaska jednog od „mesijanaca”, da stanari treba da budu srećni zbog toga što im nije oduzeta još veća zelena površina jer je imaju više nego što propisi daju.

Sve ovo je posledica dubljeg problema, lokalna vlast je otuđena od građana u tolikoj meri da ih doživljava kao protivnike i preti monopolom fizičke prinude. U čitavom procesu donošena odluke oko postavljanja kontejnera informacije su razmenjivala komunalna preduzeća i opštinski organi, kao da će krajnji korisnici kontejnera biti oni a ne građani. Traljavost u samom procesu ogleda se u stalnom menjanju lokacija jer nisu predvideli druge podzemne instalacije. Niska higijena u gradu, loše navike ljudi i nedostatak primene kaznenih mera iz odluka o komunalnom redu su dodatni argumenti koji građanima daju pravo da dižu glas. U iščekivanju odluke nadležnih građani su istrajni u nameri da spreče buduće radove na ovoj lokaciji.

Darko Bulatović – pohvala ludosti

Darko Bulatović je simbol, da uz višak ludosti možete postati šta god poželite.

Biografija preuzeta sa juznevesti.com

Rođen oktobra 1967. godine u Podgorici. Završio Gimnaziju u Nišu.

Bio je predsednik Gradske opštine Crveni Krst od jula 2012. godine do 13. maja 2014. godine, kada je podneo ostavku na tu funkciju jer je 2 meseca ranije bio postavljen za V.D. direktora “Jugoistoka”.

U njegovoj biografiji koja je bila dostupna na sajtu Opštine Crveni Krst je pisalo da je završio Školu rezervnih vojnih oficira, a da je na Višoj vojnoj školi Vojne akademiji stekao čin potporučnika.

Učesnik ratova od 1991. do 1999. godine. 2 puta ranjavan, zbog čega je, kako sam kaže, 2004. godine proglašen nesposobnim za rad u vojsci i penzionisan i to sa mesta vršioca dužnosti upravnika Centralnog zatvora Vojske Srbije.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu 2010. godine.

Juna 2013. godine izabran je za predsednika Fudbalskog kluba “Radnički” iz Niša.

Iako je krajem januara odbacio mogućnost da preuzme direktorsku fotelju u “Jugoistoku”, tvrdeći da je to nemoguće (“Čak ne mogu da buden ni narodni poslanik. Ja sam predsednik opštine Crveni Krst i ne mogu da obavljam dve funkcije”, Jugmedia, 28. januar 2014), 19. marta 2014. je postavljen za vršioca dužnosti direktora tog državnog preduzeća.

Juna 2014. podneo je ostavku na mesto predsednika u Fudbalskom klubu “Radnički” iz Niša.

Dugo godina je bio funkcioner Srpske radikalne stranke, ali je nakon rascepa u toj partiji prešao u Srpsku naprednu stranku.

Februara 2015. podneo je ostavku na mesto odbornika u opštini Crveni Krst.

Septembra 2015. podneo je ostavku u Gradskom odboru i Radnoj grupi SNS-a, kako bi se posvetio poslu u “Jugoistoku”.

11. jula 2016. godine je izabran za gradonačelnika. Time je od dotadašnjeg gradonačelnika Zorana Perišića preuzeo i funkciju predsednika Stalne konferencije gradova i opština.

Šta od imovine poseduje Bulatović istraživali su novinari Južnih vesti i KRIK-a, a tekst o tome možete pročitati – ovde.

Gradonačelnik Niša nikada nije skrivao svoju vojnu karijeru, a o njegovom učešću u ratu 1991. godine svedoči i snimak iz Slovenije u kojem se vidi kako Bulatović u vojničkoj uniformi i sa puškom na ramenu razgovara sa stanovnicima jednog sela na severu ove zemlje, tada u sastavu SFRJ.